Crna Gora ima snažnu tehnološku i infrastrukturnu osnovu za digitalnu transformaciju, ali pravi napredak koče nedovoljna interoperabilnost institucija, otpor unutar sistema i nizak nivo korišćenja digitalnih servisa među građanima i privredom, ocijenjeno je na panelu “Može li privreda digitalno naprijed bez digitalne uprave? Ko zaista pokreće promjene?” koji je održan u okviru poslovnog događaja TBM Business Talks u Podgorici.

Učesnici panela - Sava Laketić, direktor Poreske uprave, Dušan Polović, generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju i e-servise u Ministarstvu javne uprave, Vladan Tabaš, direktor kompanije Čikom, i Zoran Milovanović, izvršni direktor kompanije MTEL, saglasni su da problem više nije u tehnologiji, već u sporoj administraciji, insistiranju na papirnoj dokumentaciji, nedovoljnoj razmjeni podataka između državnih organa i slaboj digitalnoj pismenosti društva.

Moderator panela, Zarija Milić, član Upravnog odbora NLB banke saopštio je da je prema posljednjim analizama Crna Gora pretposljednja na Zapadnom Balkanu po indeksu informacionog društva.

“Trenutno imamo digitalizovano oko 45 odsto servisa, a ostalo je još puno posla. Vrijeme je kratko i plašim se da ćemo, ako odmah ne krenemo snažnije, dovesti domaću privredu, prvenstveno IT kompanije, u nezgodnu situaciju jer neće imati resurse da u tako kratkom roku isprate sve projekte”, upozorio je Milić.

On je istakao da 89 odsto stanovništva ima mogućnost priključka na optičku mrežu, ali da problem ostaju neuređeni registri i nedovoljno iskorišćena interoperabilnost sistema.

“Više od 50 odsto građana zna da postoje e-usluge, ali ih koristi samo osam odsto. To pokazuje da nije dovoljno samo razviti servis, potrebno je da građani znaju kako da ga koriste”, kazao je Milić.

Sava Laketić, direktor Poreske uprave, govorio je o novom IRMS portalu, koji je zamišljen kao potpuno digitalizovan model praćenja životnog ciklusa firme – od registracije do prinudne naplate. Pojasnio je da u 95 odsto poslovnih procesa više nije potreban dolazak u Poresku upravu, ali da veliki problem ostaje otpor zaposlenih prema automatizaciji.

“Imamo ogroman otpor zaposlenih koji se neosnovano boje za radna mjesta. Taj proces je svuda u Evropi odavno uspostavljen i neću posustati. Problem je i mentalitet i volja. Oboje se pomjera naprijed, ali nedovoljnom brzinom”, poručio je Laketić.

On je naglasio da sistem ne može dati puni efekat bez potpune saradnje sa drugim institucijama.

“Imamo situacije da institucije vraćaju poreske obveznike po pečat na dokument koji je već elektronski potpisan. Ideja je da se od 85 do 90 odsto uvjerenja koja su izdavana prošle godine u potpunosti ukinu i da se ti podaci prenose između institucija”, rekao je on.

Dušan Polović, generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju i eservise u Ministarstvu javne uprave, ukazao je na kulturuloški segment interoperatibilnosti, odnosno potrebu svih da kontrolišu svoje podatke i baze.

“To jeste dobro sa aspekta bezbjednosti, ali nije dobro ako te podatke, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi i upravnom postupku, ne razmjenjujemo između registara i tako ne štedimo vrijeme građanima i privredi”, rekao je Polović.

Ministarstvo je, navodi on, razvio plan digitalizacije na centralnom i lokalnom nivou koji uključuje 171 sistem.

“Tokom prošle smo stoprocentno razvili 57 servisa. Ove godine planiramo da razvijemo 61 servis, a ostatak naredne godine. Problem nije tehnologija, već što se servisi koriste svega osam odsto”, naveo je Polović.

On je poručio da će Ministarstvo jačati inspekcijski nadzor nad institucijama koje i dalje insistiraju na papirnim dokumentima.

“Digitalna transformacija je nepovratan proces. Što prije to shvatimo, svima će biti bolje. Tu nema odustajanja”, poručio je Polović.

Vladan Tabaš, direktor kompanije Čikom, ocijenio je da crnogorska IT scena ima kapacitet da bude snažan partner državi, ali da su potrebni bolja saradnja i jasniji sistemski uslovi.

“Posljednjih godina imali smo znatan rast IT sektora, ali je 2024. godina donijela pad – broj kompanija smanjen je osam odsto, zaposlenih 10 odsto, dok su gubici porasli 15 odsto. Ipak, sektor ima snagu i spreman je da sa državom rješava ključne izazove”, rekao je Tabaš.

On je posebno naglasio značaj metaregistra i interoperabilnosti. Kao jedan od najvećih problema vidi nedovoljno informatičko obrazovanje građana, ali i zaposlenih u obrazovnom sistemu.

“Na tome treba najviše da radimo. Digitalnu transformaciju jedino ćemo pospješiti kroz evolutivnu promjenu svijesti u kojoj građani koristeći digitalne tehnologije i servise završavaju svoje obaveze i ispunjavaju svoje potrebe. Na tom polju idemo presporo”, poručio je Tabaš.

Zoran Milovanović, izvršni direktor kompanije MTEL, naglasio je da je telekomunikacioni sektor već obezbijedio čvrstu osnovu za digitalnu transformaciju.

“MTEL od osnivanja znatno investira u infrastrukturu. Čak više od 90 odsto stanovništva pokriveno je mogućnošću da dobije optiku. Crna Gora je po optičkoj infrastrukturi među najrazvijenijim evropskim zemljama. Obezbijedili smo temelj za sve ostalo”, rekao je Milovanović.

On je istakao da je sljedeći korak povezivanje telekom industrije, IT sektora, privrede i države.

“Tehnologija je tu, spremni smo da obezbijedimo digitalne servise i sarađujemo sa ICT zajednicom i institucijama. Sada moramo doći do svakog građanina i objasniti mu kako tehnologija može da mu olakša život”, zaključio je Milovanović.