Pre stotinu godina, 16. novembra 1922., iz ruskog je Petrograda uz dramatično tuljenje brodskih sirena isplovio parobrod Projsen na putu u nemačku luku Štetin, budući poljski Šćećin. Da nije reč o uobičajenom putovanju, bilo je vidljivo već iz činjenice da to nije bila plovidba na redovnoj baltičkoj liniji, već čarter linija koju je zakupila vlada u Moskvi. Vidljivo je to pokazivala i tmurna atmosfera u luci: niti je stotinak putnika veselo mahalo sa palube, niti je na dokovima – izuzev nekoliko mrkih tipova u dugačkim šinjelima i kožnim mantilima – bilo ikoga da im otpozdravi. Projsen je bio već drugi takav brod: mesec i pol ranije iz petrogradske je luke sa stotinak putnika isplovio i parobrod Oberburgermajster Haken, jednako ispraćen mrkim pogledima, bez cveća i mahanja.

Iako je bila reč o običnim putničkim brodovima na običnim međunarodnim linijama, ova dva nemačka parobroda dosegla su istorijsku slavu španskih i portugalijskih galija iz šesnaestog veka. Nikad pre i nikad posle nije se, naime, toliko pameti našlo na palubama jedne lađe. Dobro, dve: njihove liste putnika bile su u stvari “crne liste” sa dve stotine i dvadeset najeminentnijih ruskih intelektualaca i filozofa, a mrki tipovi iz “odbora za ispraćaj” bili su agenti zloglasnog GPU-a, Državnog političkog direktorata, preteče NKVD-a i KGB-a.

Oberburgermajster Haken i Projsen istorija je tako zapamtila kao “filozofske brodove”: njihovi putnici bili su ol-star elita ruske inteligencije, uključujući Pitirima Sorokina, svetski poznatog sociologa koji će kao profesor u Americi podučavati i Džona Kenedija, slavnog teologa Sergeja Bulgakova, pisca Mihaila Osorgina, pesnika Leva Karsavina, filozofe Fjodora Stepuna, Nikolaja Loskog, Semjona Franka, Ivana Iljina i brojne druge, na čelu sa najslavnijim putnikom, glasovitim misliocem Nikolajem Berdjajevim.

“Gotovo svi filozofi najlegitimniji su kandidati za deportaciju u inostranstvo, očiti kontrarevolucionari”, napisao je Vladimir Iljič Lenjin Lavu Trockom, pa sastavio direktivu: “Nastavite sa proterivanjem aktivne antisovjetske inteligencije. Pažljivo sastavljajte popise.” Tako je do kraja godine još nekoliko stotina intelektualaca ispraćeno vozom u latvijsku Rigu i brodom iz Odese u Istanbul.

Stotinu godina kasnije, Viktor Jerofejev će u prisećanju na “filozofske brodove” napisati kako se Rusija, proteravši svoje najveće umove, “rastala sa pameću”.

Na taj istorijski događaj podsetio me, eto, prizor na beogradskom aerodromu prošle nedelje: u četvrtak 3. juna prepodne uz dramatične pozive sa razglasa sa surčinske je piste poleteo Embraer E195 aviokompanije Er Serbija sa registarskom oznakom YU-ATC na letu za crnogorski Tivat, bivši jugoslovenski Tivat. Da nije reč o uobičajenom putovanju, bilo je vidljivo već iz činjenice da YU-ATC nije bio na redovnom letu Beograd-Tivat, već čarter koji je zakupila turistička agencija Hepi Travel iz Bijeljine. Vidljivo je to pokazivala i tmurna atmosfera na aerodromu: niti je stotinak putnika veselo mahalo sa vrata aviona, niti je na terminalu – izuzev nekoliko mrkih tipova u duksevima sa kapuljačama – bilo ikoga da im otpozdravi.

Iako je bila reč o običnom putničkom avionu na običnom međunarodnom letu, čarter agencije Hepi Travel dosegao je istorijsku slavu sovjetskih “filozofskih brodova” iz 1922. godine. Nikad pre i nikad posle nije se, naime, našlo toliko pameti na jednom letu: lista putnika Embraera E195 Er Serbije bila je u stvari “crna lista” sa osamdeset i četiri najeminentnija srpska intelektualca, a mrki tipovi iz “odbora za ispraćaj” bili su agenti zloglasne Bezbednosno-informativne agencije, slednika Ozne i Udbe.

Avion YU-ATC istorija je tako zapamtila kao “filozofski avion”: njegovi putnici bili su ol-star elita srpske inteligencije, uključujući Dalibora Stanojevića zvanog Boske, zaštitara na beogradskim splavovima koji je metalnom sajlom nasrtao na učesnike studentskih demonstracija, Aleksandra Jankovića zvanog Aca Hari, koji se na EuroBasketu u Rigi fizički obračunavao sa srpskim navijačima koji su podržavali studente, Luku i Nenada Sinđelića, vlasnike menjačnice optužene za premlaćivanje aktivistkinje koja je lepila nalepnice “Studenti pobeđuju” i pretnje aktivisti Životi Neškoviću, Nenada Jaćimovskog, koji je na dan izbora u Boru učestvovao u nanošenju teških povreda Lazaru Diniću, i Stefana Kojovića, aktivistu SNS-a koji je novosadske studente napadao bejzbolskom palicom i jednoj studentkinji slomio čeljust, a za kojega je predsednik Aleksandar Vučić javno zatražio pomilovanje.

Među putnicima na letu YU-ATC za Tivat bili su još i Nemanja Narac, koji se svojim Poršeom u Novom Sadu zaletao u okupljene demonstrante tokom šesnaestominutne tišine, zatim Vanja Prole, privođen zbog sumnje da je učestvovao u neredima na fudbalskoj utakmici u Đenovi 2010., Nemanja Uverić i Spasoje Vujević, poznati ćaciji iz Subotice, Slaviša Kamenović, Ognjen Ristivojević, Nenad Jaćimovski i Aleksandar Ćirić, koje studentske organizacije, građanski aktivisti i opozicija također optužuju za napade na građane i studente, te Janko Kerekeš, ugledni bodibilder iz Novog Sada, Vukašin Vakirević, cenjeni kikbosker iz Beograda i mnogi drugi, na čelu sa najslavnijim putnikom, Nemanjom Naračijem, službenikom Ministarstva unutarnjih poslova Srbije povezivanim sa ekipom kriminalca Miljana Hofmana Vidovića, kojemu se sudi zbog incidenta za vreme protesta u Novom Sadu 2024., kada su četvorica muškaraca automobilom prošla kroz građane koji su blokirali raskršće i fizički se obračunala sa okupljenima.

Jedina razlika između Lenjinovog “filozofskog broda” i Vučićevog “filozofskog aviona” bila je, međutim, u tome što su putnici čartera Er Serbije leteli sa – povratnom kartom. Ispostavilo se, naime, da su pomenuti intelektualci i filozofi imali zadatak da u Tivtu – gde se sutradan održavao samit Evropske unije i Zapadnog Balkana – za srpskog predsednika Vučića organizuju spontanu dobrodošlicu od strane srpske Crne Gore, sa sve tranparentima “Srbija pobeđuje”. I, razume se, da svojom mudrošću i iskustvom intervenišu u slučaju da odsrbljena Crna Gora pokaže znakove neoduševljenja Vučićevim dolaskom.

Iz nekog razloga, međutim, istog časa kad je Embraer E195 sleteo u Tivat crnogorske su vlasti svu osamdeset četvoricu srpskih akademika potrpale natrag u avion. “Gotovo svi filozofi najlegitimniji su kandidati za deportaciju u inostranstvo”, objasnili su otprilike domaćini, i čuveni se “filozofski avion” već do pola pet poslepodne vratio na beogradski aerodrom. Dočekujući na Surčinu let YU-ATC na povratku iz Tivta – prisetiće se neko za stotinu godina istorijskog “filozofskog aviona” – “Srbija se sastala sa pameću”.

“Ti momci nikome ništa loše nisu napravili”, objasnio je posle Aleksandar Vučić. “Neko od mojih saradnika želeo je da pokaže da smo u stanju da se borimo, pa da okače neki lep transparent. Reč je o aktivistima koji su trebali da donesu, da zakače neke banere, da bi omogućili bolje okruženje, kojem bih se ja obradovao. Od osamdeset četiri putnika samo su petorica prolazila kroz krivičnopravnu evidenciju. To je manje od proseka u bilo kojem vozu, bilo kojem autobusu, bilo kojem avionu.”

Šta se onda dogodilo? Eh, šta se dogodilo.

Statistika profesora Aleksandra Vučića srpske je intelektualce na putu za Tivat podsetila na istraživanje američkog časopisa Žurnal of Statistiks Edjukejšn, koji je pre tridesetak godina objavio formulu za apsolutnu bezbednost od terorizma u vazdušnom saobraćaju. Šanse da u avionu kojim putujete bude i terorist sa paklenom mašinom prilično je, naime, bezbednih jedan naprama deset miliona, ali verovatnost da u avionu, ne znajući jedan za drugog, budu dva čoveka sa bombom, praktički je nemoguća: šanse za to su na kvadrat manje, deset miliona puta deset miliona, odnosno tačno jedan naprama stotinu biliona! Pouka? Kad budete pakirali prtljagu za let – poentirao je Žurnal od Statistiks Edjukejšn – ne zaboravite da ponesete paklenu mašinu: šanse da u avionu istovremeno budu dvojica sa bombom apsolutno su nikakve!

Tako su, eto, računali matematičari na beogradskom aerodromu: kolike su, molim vas, bile šanse da pored njih petorice sa krivičnopravnom evidencijom u avionu za Tivat budu još petorica takvih? Pa su tako, shvatili ste, računali i ostali. I naposletku – da skratim – ceo avion, svih njih osamdeset četvorica, ispali teroristi sa bombom.

Da, pardon, kriminalci sa evidencijom.

A opet, ko sme da protureči nauci? Pet od osamdeset četiri? U proseku manje pameti i više kriminalaca bilo je već i u avionu kojim je sutradan u Tivat sleteo predsednik Aleksandar Vučić.