Dvadeset godina je od obnove nezavisnosti. Dvadeset godina je od dana kada je Crna Gora, po ko zna koji put u svojoj istoriji, napravila ono što izgleda umije samo ona - klasičnu eksploziju briljantnosti! Jer, to je naš karakter. I dio našeg šarma.

More od kamena, pa odjednom biserno jezero. Pustinja zabluda, pa oaza mudrosti. Močvara pizmi, pa erupcija solidarnosti. Prokletstvo neprosvijećenosti, pa prva štamparija među Slovenima.

Glavu gore. I osmijehe na lica. Jer 21. maj nije samo datum. To je ulaznica ove generacije u istoriju

Naša istorija nikada nije bila ravna linija. Ona je satkana od luči tamom obuzetih. Od logike jednog trena. Od noći skupljih od vijeka. Od kratkih juriša u pravom trenutku. Od onih nekoliko sekundi kada mali narod odluči da bude veći od svoje sudbine.

Kao Delibašićev gol Englezima u 93. minutu. Kao 21. maj 2006.

Crnogorska milenijumska Odiseja vezena je od bljesaka nadčovječne inspiracije. I zato oni koji pokušavaju da nas objasne običnom matematikom, statistikama ili cinizmom - nikada neće razumjeti ovu zemlju. Jer Crna Gora ne živi samo od kontinuiteta. Ona živi od trenutka. Od munje. Od one čuvene sekunde kada istorija odluči da pogleda baš u nas.

Tog 21. maja jedan mali narod očitao je svijetu lekciju. Iz kulture. Iz vizionarstva. Iz demokratije. Iz slobode. Tog dana je sa “primitivnog Balkana” Evropi održan čas civilizacije. Zahvaljujući nama.

Jednostavno, ispali smo gospoda!

Mirno i dostojanstveno obnavljanje države na Balkanu, pod nefer pravilima, pod pritiscima, pod sumnjama, pod podsmijehom mnogih koji su mislili da nemamo ni snage ni kapaciteta za takav podvig. A imali smo nešto važnije i veće. Imali smo duh.

Da, tog trenutka evropski duh više je stanovao u Podgorici, Cetinju, Baru, Ulcinju, Bijelom Polju, Pljevljima i Nikšiću nego u Briselu, Rimu ili Madridu.

Zato danas treba zavijoriti crvene zastave. Podsjetimo i sebe i druge šta smo. I šta možemo biti. I što ćemo opet biti! Jer naš je naredni bljesak odmah iza ćoška!

Malodušnost, inferiornost, pizma i strah nestaće u trenu kada budemo pisali sljedeću stranicu istorije. Zaneseni slobodom, mudrošću i ljepotom.

Sjetite se samo godina kada je nezavisna Crna Gora izgledala kao nedostižan san. Je li bilo trenutaka kada smo mislili da je nećemo dočekati? Bogami, jeste. I evo je.

Zato glavu gore. I osmijehe na lica. Jer 21. maj nije samo datum. To je ulaznica ove generacije u istoriju. Dokaz šta možemo kada povjerujemo u sebe makar na jedan jedini veličanstveni trenutak.

Ima li razloga da kritikujemo ovaj naš lucidni mentalitet? O, i te kako ima. Ali, kada je 21. maj u pitanju, sebi možemo reći samo jedno: Svaka nam čast.

DA! Jesmo pokoljenje za pjesmu stvoreno! DA! DA! DA!