Poštovani građani,

2025. godina za Elektroprivredu Crne Gore nije bila obična poslovna godina, niti se može svesti na jednu negativnu brojku u završnom računu. Bila je to godina velikih rekonstrukcija, ekološke nadogradnje, izgradnje novih izvora i pripreme za mnogo snažniji poslovni ciklus u narednim godinama. EPCG je istovremeno nosila teret osmomjesečnog zastoja Termoelektrane Pljevlja, izuzetno loše hidrologije i tržišne nabavke nedostajuće energije, ali nije izabrala da taj teret prebaci na građane.

Naprotiv, istrajali smo na politici jedne od najnižih cijena električne energije u Evropi, dok smo završavali poslove koji su morali biti završeni mnogo ranije: ekološku rekonstrukciju Termoelektrane, modernizaciju hidroelektrana, izgradnju novih solarnih i vjetroenergetskih kapaciteta i ključne preduslove za stabilniju proizvodnju. Zato ovaj tekst nije pokušaj da se sakrije rezultat iz 2025. godine, već da se pokaže cijela istina: Crna Gora danas ima obnovljenu, moderniju i snažniju elektroprivredu nego 2021. godine.

Minus iz 2025. nastao je u energetskom bilansu: osam mjeseci bez TE Pljevlja, loša hidrologija i potreba da se nedostajuća energija kupi na tržištu.

1. Šta stvarno govori završni račun 2025. godine

EPCG ne spori gubitak iz 2025. godine. Taj rezultat je ozbiljan i treba ga objasniti odgovorno. Ali je jednako važno reći šta taj rezultat nije: nije dokaz da kompanija ne može da posluje, nije dokaz da je sistem finansijski slomljen i nije dokaz da je uzrok gubitka zapošljavanje.

Da je problem bio sistemski, rezultat se ne bi promijenio čim su se ključni proizvodni uslovi stabilizovali. Međutim, već na dan 31.03.2026. EPCG ima dobit od 36,47 miliona evra, pozitivan poslovni rezultat, rast kapitala, niži koeficijent zaduženosti i pozitivan energetski bilans. To je najbolji odgovor na pokušaj da se 2025. politički predstavi kao slom kompanije.

Ako je 2025. navodno dokaz lošeg upravljanja, kako je ista kompanija već na 31.03.2026. ostvarila gotovo 37 miliona evra dobiti?

2. Gubitak je objašnjen energijom, ne političkom etiketom

U 2025. godini Termoelektrana Pljevlja nije radila osam mjeseci zbog ekološke rekonstrukcije. Istovremeno je hidrologija bila nepovoljna. Kada se u istoj godini izgubi proizvodnja najvećeg stabilnog izvora i kada hidroelektrane ne daju očekivani doprinos, manjak se ne može nadomjestiti bez tržišne kupovine energije.

Energetski bilans za 2025. godinu pokazuje minus od 938 GWh. Na dan 31.03.2026. godine, kada se proizvodnja vratila, energetski bilans je već pozitivan za oko 453 GWh. Ta promjena najbolje pokazuje da je 2025. bila vanredna energetska godina, a ne dokaz da EPCG ne zna da posluje.

Zato je ključna istina veoma jednostavna: gubitak iz 2025. godine nije nastao zato što je EPCG prestala da stvara vrijednost, nego zato što je u jednoj godini morala da nadomjesti ogroman nedostatak domaće proizvodnje. A taj nedostatak je plaćen po tržišnim cijenama, dok je električna energija za domaćinstva ostala među najjeftinijima u Evropi.

3. Zapošljavanje nije uzrok gubitka — završni račun to pokazuje

Jedna od očekivanih optužbi jeste da je gubitak posljedica prekomjernog zapošljavanja. Završni račun zatvara tu raspravu. Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda u 2025. godini bili su manji nego u 2024. godini za oko 2,5 miliona evra. Trošak koji je smanjen ne može biti uzrok gubitka koji je povećan.
Istovremeno, tržišna kupovina električne energije — uvoz i kupovina na MNE berzi — porasla je sa oko 72,2 miliona evra u 2024. na oko 173,9 miliona evra u 2025. godini. Tu se vidi suština: gubitak je nastao tamo gdje je nastao manjak — u energiji.

O zapošljavanju možemo razgovarati, ali pošteno

Ne treba miješati administraciju, proizvodnju, EPCG AD, zavisna društva i projekte. Radnik koji postavlja solarne panele, radi na novim izvorima ili održava sistem nije isto što i politička etiketa “višak”.

4. Cijena električne energije: EPCG je štitila građane

Najlakše bi bilo popraviti bilans EPCG tako što bi se tržišni udar prenio na račune građana. EPCG to nije uradila. Kompanija je u 2025. godini kupovala dio energije po tržišnim cijenama, a građanima je isporučivala električnu energiju po jednoj od najnižih cijena u Evropi.

Prema uporednim analizama za 1.000 kWh, cijena u Crnoj Gori je 2020. godine iznosila 89,6 evra, a 2025. godine 96,35 evra. U istom periodu prosjek Evropske unije je sa 213 evra porastao na 287,2 evra. Njemačka je 2025. bila na 383,5 evra, Italija na 329 evra, Francuska na 287 evra.

Još važniji pokazatelj je odnos prosječne neto zarade i cijene električne energije. Crna Gora je 2020. bila pri dnu regiona, sa odnosom 5,9. U 2025. godini taj odnos iznosi 10,53 i, prema prezentovanoj analizi, Crna Gora je odmah iza Mađarske. Drugim riječima, račun za struju je danas, u odnosu na zaradu, mnogo podnošljiviji nego 2020. godine.

Mogli smo poboljšati bilans EPCG, ali samo na račun pogoršanja finansijskog stanja domaćinstava – što nijesmo željeli da uradimo.

5. Zašto je sistem bio ranjiv: od 1982. do 2022. bez novog EPCG izvora

Ono što se dogodilo 2025. godine ne može se razumjeti bez činjenice da EPCG od 1982. do 2022. godine nije učestvovala u izgradnji nijednog novog izvora električne energije. HE Perućica je istorijski temelj, HE Piva je puštena u pogon 1976. godine, a TE Pljevlja 1982. godine. Nakon toga — četiri decenije bez novog velikog EPCG izvora.

Zato nije pošteno 2025. godinu posmatrati izolovano. Kada sistem decenijama ne dobija nove izvore, a u istoj godini nema osam mjeseci rada TE Pljevlja i nema dobre hidrologije, posljedica je neminovna: kupovina energije i pritisak na bilans.

6. Ekološka rekonstrukcija: posao koji je morao biti završen prije 2021.

Novo poslovodstvo EPCG došlo je u martu 2021. godine. Ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja nije bila projekat koji je nastao tada; to je bila obaveza koja je morala biti pripremljena i završena mnogo ranije. Umjesto toga, EPCG je naslijedila projekat sa otvorenim tehničkim, finansijskim i organizacionim pitanjima.

Mi smo u 2025. platili cijenu nužne rekonstrukcije kroz osmomjesečni zastoj TE Pljevlja, ali je ta rekonstrukcija bila neophodna za dalji rad elektrane, za usklađivanje sa evropskim standardima i za stabilnost sistema u periodu tranzicije. Alternativa nije bila jeftina energija, nego rizik novog uvoza, regulatornih problema i još težeg udara na građane.

7. Rešavanjem ekoloških problema do moguće izvozne šanse

Ekološkom rekonstrukcijom TE Pljevlja dali smo značajan doprinos smanjenju emisija štetnih čestica i postavili važne preduslove za toplifikaciju Pljevalja. Posebno treba istaći da se približavamo rešenju pitanja odvoza pepela, šljake i gipsa, odnosno nusproizvoda Termoelektrane. Ti nusproizvodi sada stvaraju značajne troškove skladištenja i određene ekološke izazove. Uz odgovarajuću logistiku, ugovore i standarde kvaliteta, postoji mogućnost da se kompletne količine pepela, šljake i gipsa valorizuju kroz izvoz.

Ako se ta mogućnost realizuje, troškovni i ekološki izazov može postati nova vrijednost: manje skladišno opterećenje, bolji tretman prostora, potencijalni prihod i jasnija ekološka pozicija Termoelektrane u narednom periodu.

8. Novi megavati: odgovor EPCG na 2025. godinu

Najvažnije pitanje nije samo zašto je 2025. bila teška. Najvažnije pitanje je šta radimo da se takva godina ne ponovi. Odgovor EPCG je jasan: novi izvori, novi megavati, baterijski sistemi, modernizacija hidroelektrana, solarni krovovi, vjetar i strateška partnerstva.

Projekti Solari 3000+/500+ i 5000+ pokazali su da najbrži novi izvor energije u Crnoj Gori može biti krov građana, privrede, državne kompanije ili javne ustanove. Prema analizi montaža, od kraja 2022. do aprila 2026. došlo se do 9.786 objekata i 111,7 MWp montiranih kapaciteta. To više nije priča o pilot-projektu, nego o hiljadama malih elektrana širom Crne Gore.

Pored krovova, EPCG razvija i velike solarne lokacije, vjetroparkove, baterijska skladišta i hidroprojekte. Direktni portfelj EPCG iz projektne dokumentacije obuhvata oko 639 MW/MWp, investicije od oko 646 miliona evra i očekivani godišnji energetski efekat od oko 1.024 GWh. To su projekti koji mijenjaju energetsku sliku države.

Kada se direktnim projektima dodaju strateški partneri i potencijalni privatni partneri, ukupni portfelj prelazi 4.636 MW/MWp, sa mogućom godišnjom proizvodnjom od preko 8.176 GWh. Naravno, neće se svaki projekat realizovati istim tempom, ali sama širina portfelja pokazuje da EPCG više nije kompanija koja samo zavisi od kiše i uglja. EPCG gradi novi energetski sistem.

9. Projekti koji su posebno važni: od megavata do nove vrijednosti

Novi projekti EPCG nijesu samo tehnička lista megavata. Oni znače nove izvore prihoda, manji uvoz, bolji energetski bilans i veću sigurnost snabdijevanja. Zato je ključno pitanje šta ovi projekti donose Crnoj Gori kada uđu u pogon. Prema projektnoj dokumentacij, direktni portfelj EPCG obuhvata oko 639 MW/MWp, uz investicioni okvir od oko 646,5 miliona evra. U taj okvir ulaze i rekonstrukcije i adaptacije koje nemaju uvijek direktan iskaz u MW/MWp; za projekte kapaciteta 634 MWp iskazana je vrijednost od 496.444.620 €. Očekivani godišnji energetski efekat iznosi oko 1.024 GWh, a modelovana godišnja vrijednost proizvodnje, trgovine i energetskog efekta oko 124,7 miliona evra. To je suština priče o novim megavatima: kada se izgrade, oni iz godine u godinu smanjuju uvoz i stvaraju novu vrijednost.

Najveći godišnji efekat u direktnom portfelju nose solarne lokacije EPCG — oko 37,3 miliona evra godišnje, zatim krovovi i prosumeri — oko 30,6 miliona evra godišnje, vjetroprojekti Gvozd I i Gvozd II — oko 28,4 miliona evra godišnje, hidro i vodni projekti — oko 16,9 miliona evra godišnje, i baterijski sistemi — oko 11,6 miliona evra godišnje po konzervativnoj projektnoj dokumentaciji. Pored toga, u projektnoj dokumentaciji procjenjuje se smanjenje emisija od preko 1,12 miliona tona CO₂ i CO₂ vrijednost od oko 93,5 miliona evra, što je posebno važno u vremenu CBAM-a i sve strožih evropskih pravila.

EPCG je realizovala 143,66 MW/MWp novih izvora, oko 268 GWh godišnje proizvodnje i oko 33,5 miliona evra godišnje vrijednosti energije.

Završeni su projekti Solari 3000+/500+ (34 MWp), do sada realizovani dio projekta Solari 5000+ (54,72 MWp, uz preostalih oko 20 MWp), VE Gvozd I (55 MW), ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, rekonstrukcija i modernizacija HE Piva – faza II, kao i dio faze II rekonstrukcije i modernizacije HE Perućica.

Posebno treba istaći da period zastoja Termoelektrane Pljevlja zbog ekološke rekonstrukcije nije bio period pasivnog čekanja, već period u kojem je urađen još jedan strateški važan posao za sigurnost proizvodnje. Rudnik uglja Pljevlja, kao zavisno društvo EPCG, realizovao je izmještanje rijeke Ćehotine u dužini od više od tri kilometra, kroz investiciju vrijednu oko 20 miliona evra. Time su stvoreni preduslovi za nastavak eksploatacije uglja, jer su raspoložive zalihe bile pri kraju. I ovaj posao, kao i ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, trebalo je da bude završen prije 2021. godine. Danas, nakon ovih ulaganja, EPCG ulazi u novu fazu: sa ekološki rekonstruisanom Termoelektranom, modernizovanim hidroelektranama, novim solarnim i vjetroenergetskim kapacitetima i obezbijeđenim preduslovima za dalju eksploataciju uglja.

Da investicioni ciklus EPCG već daje konkretne poslovne efekte, potvrđuju i rezultati zavisnih društava. EPCG Solar gradnja je 2025. godinu završila sa oko 250.000 evra dobiti, dok je EPCG Željezara Nikšić ostvarila oko 300.000 evra dobiti. To pokazuje da novi model razvoja nije samo najava budućih projekata, već proces koji već proizvodi finansijski rezultat: kroz izgradnju solarnih kapaciteta, aktiviranje ranije zapuštenih resursa, otvaranje novih energetskih lokacija i stvaranje dodatne vrijednosti unutar EPCG grupe.

Ovo je snažan odgovor na tvrdnju da EPCG samo najavljuje projekte: dio značajnog investicionog ciklusa već je završen i već mijenja energetski bilans kompanije.

U grupi novih izvora koji već rade nalaze se Solari 3000+/500+ sa 34,34 MWp, ulaganjem od 29,51 miliona evra, očekivanom proizvodnjom od 40,18 GWh godišnje i vrijednošću proizvodnje od 5,02 miliona evra godišnje; završeni dio projekta Solari 5000+ sa 54,72 MWp, ulaganjem od 28,53 miliona evra, očekivanom proizvodnjom od 64,02 GWh godišnje i vrijednošću proizvodnje od 8,00 miliona evra godišnje; i VE Gvozd I sa 54,60 MW, ulaganjem od 82,00 miliona evra, očekivanom proizvodnjom od 163,80 GWh godišnje i vrijednošću proizvodnje od 20,48 miliona evra godišnje. Zajedno, to je 143,66 MW/MWp nove snage, 140,04 miliona evra ulaganja, 268,00 GWh godišnje proizvodnje i 33,50 miliona evra godišnje vrijednosti proizvodnje.

Drugi dio završenog paketa čine ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja vrijedna 75,00 miliona evra, rekonstrukcija i modernizacija HE Piva – faza II vrijedna 10,83 miliona evra i rekonstrukcija i modernizacija HE Perućica – faza II vrijedna 33,00 miliona evra. To je još 118,83 miliona evra završenih ulaganja u postojeće elektrane koje nose energetsku sigurnost Crne Gore.

Za ove tri rekonstrukcije nije ispravno računati cijenu po megavatu, jer to nijesu projekti dodavanja nove instalisane snage. To su dubinske obnove postojećih elektrana — TE Pljevlja, HE Piva i HE Perućica — kojima se čuva postojeća proizvodna imovina države, povećava raspoloživost, produžava radni vijek i smanjuju tehnički, ekološki i regulatorni rizici. Drugim riječima: ne kupuje se novi MW na papiru, nego se obnavljaju elektrane bez kojih crnogorski elektroenergetski sistem ne može stabilno da funkcioniše.

Zato ukupno završeni paket od oko 258,87 miliona evra treba posmatrati kroz dvije kategorije: završene nove izvore koji već donose mjerljivu proizvodnju, prihod i smanjenje CO₂, i završene rekonstrukcije koje TE Pljevlja, HE Piva i HE Perućica vraćaju kao modernizovane, sigurnije i ekološki prihvatljivije stubove sistema. Kod TE Pljevlja posebno je važno što završena ekološka rekonstrukcija otvara prostor da se pepeo, šljaka i gips, umjesto trajnog troška skladištenja, u najpovoljnijem scenariju valorizuju i izvoze.

Vjetropark Gvozd I i nastavak Gvozd II zajedno znače oko 75,6 MW nove vjetroenergije, oko 226,8 GWh godišnje proizvodnje i približno 28,35 miliona evra godišnje vrijednosti energije. To nije samo izgradnja vjetroparka; to je korišćenje već razvijene energetske infrastrukture za novi, domaći i čist proizvodni kapacitet.

Osmi agregat HE Perućica je projekat koji ima dvostruku vrijednost: novu proizvodnju i veću fleksibilnost sistema. Snaga agregata je 58,5 MW, očekivani godišnji energetski efekat oko 50 GWh, a modelovana godišnja vrijednost proizvodnje oko 6,25 miliona evra. Kredit KfW banke od 40 miliona evra na rok od 15 godina uz pet godina perioda mirovanja zato nije kredit za potrošnju, nego kredit za veću domaću proizvodnju i bolju integraciju solara i vjetra.

Posebnu pažnju zaslužuju baterijski sistemi. Baterija ne treba da se posmatra kao običan trošak, nego kao tržišni i balansni alat EPCG. Njena osnovna logika je jasna: puni se kada je cijena niska ili kada postoji višak iz solara i vjetra, a prazni se kada je cijena viša ili kada sistemu treba energija. Na taj način EPCG smanjuje odstupanja, bolje upravlja portfeljem, povećava vrijednost novih obnovljivih izvora i smanjuje potrebu za skupim interventnim uvozom.

BESS Željezara, planiran kao sistem od 60 MW / 240 MWh, uz investiciju od oko 48 miliona evra, po projektnoj dokumentacij ima energetski efekat od oko 118,3 GWh i godišnju vrijednost od oko 11,5 miliona evra. Tržišna simulacija za BESS-6 pokazuje prihod od oko 16,7 miliona evra, EBITDA oko 16,1 miliona evra, godišnji anuitet oko 6,5 miliona evra i neto sadašnju vrijednost (NPV) od oko 146 miliona evra. To nije garancija dobiti, jer zavisi od cijena i regulatornog modela, ali jasno pokazuje zašto su baterije ključne za trgovinu, balansiranje i zaštitu od cjenovnih šokova.

Željezara Nikšić zato nije samo industrijska tema. Sa solarnom elektranom SE Željezara snage 24,94 MWp, očekivanom godišnjom proizvodnjom od oko 33,7 GWh i godišnjom vrijednošću od oko 4,21 miliona evra, a zatim i sa BESS-om, ona postaje energetska lokacija: prostor za proizvodnju, skladištenje, trgovinu, balansiranje i industrijsko-energetski razvoj.

Tu su i mHE Otilovići, valorizacija voda Nikšićkog polja, Liverovići, solarne elektrane na branama i lokacijama EPCG, modernizacije HE Perućica i HE Piva, kao i projekti koji se razvijaju sa partnerima. Ali posebno je važno da javnost vidi šta je već završeno: Solari 3000+/500+, završeni dio Solara 5000+, VE Gvozd I, ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja i velike modernizacije HE Piva i HE Perućica. To pokazuje da EPCG ne nudi samo planove za budućnost, nego već završene projekte, već uloženi novac, već nove megavate i već obnovljene ključne elektrane.

10. Banke i svjetske kompanije vjeruju projektima EPCG

Za kredit od 30 miliona evra dobijene su ponude u iznosu blizu 50 miliona evra. Banke ne daju novac na osnovu političkih saopštenja, nego na osnovu bilansa, imovine, novčanih tokova, projekata i sposobnosti otplate. Da je EPCG kompanija bez perspektive, banke se ne bi nadmetale da joj daju sredstva.

Jednako važno, EBRD finansira Gvozd, KfW finansira HE Perućica, a svjetske energetske kompanije EDF i Masdar žele saradnju sa EPCG. EDF je jedan od evropskih energetskih lidera, Masdar je globalni igrač u obnovljivim izvorima. Takve kompanije ne traže partnerstvo sa sistemom u koji ne vjeruju.

Banke ne kreditiraju narativ. Banke kreditiraju bilans, imovinu, projekte i buduće novčane tokove.

11. Šta je suština: EPCG je prebrodila najteže

Završni račun za 2025. godinu pokazuje težak rezultat. Ali stanje na 31.03.2026. pokazuje oporavak. Ta dva podatka ne smiju se razdvajati: prvi pokazuje cijenu vanredne energetske godine, a drugi snagu kompanije kada se proizvodnja stabilizuje.

Oni koji danas žele da sve svedu na političku optužbu moraju odgovoriti na nekoliko pitanja. Zašto od 1982. do 2022. nije bilo novog EPCG izvora? Zašto ekološka rekonstrukcija nije bila završena prije dolaska novog poslovodstva? Zašto se energetska tranzicija godinama svela na modele u kojima su najveću korist imali drugi, a ne EPCG i građani? I zašto se zanemaruje činjenica da građani Crne Gore danas imaju jednu od najnižih cijena električne energije u Evropi?

Mi ne tvrdimo da su svi problemi riješeni. Naprotiv, CBAM, tržišne cijene, hidrologija, nusproizvodi TE Pljevlja, potreba za skladištima i administrativne procedure ostaju ozbiljni izazovi. Ali prvi put nakon dugo vremena EPCG ima širok portfelj projekata, međunarodne partnere, podršku razvojnih banaka i konkretne nove megavate.

2025. je bila godina energetskog udara. 2026. je godina oporavka. A budućnost EPCG su novi megavati.

Zaključak

EPCG je 2025. imala negativan završni račun, ali 2025. nije dokaz poslovnog sloma. To je dokaz koliko je energetski sistem ranjiv kada osam mjeseci nema TE Pljevlja i kada hidrologija podbaci. Upravo zato se danas moraju ubrzati svi projekti koji donose novu domaću proizvodnju.

Na dan 31.03.2026. EPCG je već u dobiti od 36,47 miliona evra. Energetski bilans je pozitivan. Kapital raste. Koeficijent zaduženosti se smanjuje. Banke nude više sredstava nego što tražimo. EBRD, KfW, EDF i Masdar žele saradnju. Skoro 10.000 objekata je u solarnim projektima, a portfelj novih projekata se mjeri hiljadama megavata.

Zato je istina jasna: EPCG je prebrodila najteže. Sada dolaze rezultati investicija — Gvozd, Perućica A8, Solari, baterije, Željezara kao energetska lokacija, novi hidroprojekti i nova strateška partnerstva. Cilj je jednostavan: više domaće energije, manje uvoza, stabilniji sistem i cijena električne energije koju građani mogu da plate.

EPCG radi!