Uoči 20 godišnjice od obnavljanja nezavisnosti Crne Gore, predsednik Jakov Milatović u intervjuu za DW govori o najvećim uspesima i neuspesima u poslednje dve decenije, podelama u društvu, ali i o odnosima sa Beogradom.

Ove godine navršava se 20 godina od obnove crnogorske nezavisnosti. Kada pogledate Crnu Goru danas, šta smatrate njenim najvećim uspehom, a šta najvećim propuštenim šansama u protekle dve decenije?

Milatović: Najveći uspeh Crne Gore je sama činjenica da je obnovljena nezavisnost sačuvana kao mirna, demokratska i međunarodno priznata odluka građana. Dvadeset godina kasnije, Crna Gora je suverena država, članica NATO, prva sledeća članica Evropske unije i zemlja koja ima realnu šansu da u narednim godinama zatvori najvažnije istorijsko poglavlje svoje evropske integracije.

Uz taj uspeh stoji i važna demokratska činjenica: Crna Gora je 2020. godine pokazala da vlast može da se promeni mirno, na izborima, bez ugrožavanja države.

Najveća propuštena šansa je nezavršena reforma i izgradnja jakih i nezavisnih institucija. Prethodni režim je obnovu nezavisnosti koristio kao politički štit za klijentelizam, korupciju i privatizaciju države. Prve godine nezavisnosti trebalo je iskoristiti za izgradnju nezavisnog pravosuđa, profesionalne administracije, slobodnih institucija i ekonomije zasnovane na znanju. Predugo je građen sistem u kojem je partijska pripadnost vredela više od rada i sposobnosti.

Zato danas imamo zadatak da nezavisnost konačno dobije svoj puni smisao kroz nezavisnost institucija i jednakost prilika. To znači da je Crna Gora država u kojoj zakon važi jednako za sve, u kojoj mladi imaju mogućnost za uspešan život u svojoj zemlji, institucije koje rade bez poziva iz partijskih centrala, a evropska pravila su bolji standard, sigurnost i dostojanstvo.

Crna Gora je od svih država kandidata najbliža članstvu u Evropskoj uniji, dok je Srbija poslednjih godina u zastoju. Šta je Crna Gora uradila drugačije?

Milatović: U našem društvu postoje brojne podele, ali postoji i snažno uverenje građana da je članstvo u Evropskoj uniji najbolji okvir za bolji život, jače institucije i sigurniju budućnost. Istovremeno, Crna Gora ima jasan spoljnopolitički kurs. Crna Gora je članica NATO i ima u potpunosti usklađenu spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom.

Takođe, Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, privremeno zatvorila 14 poglavlja i sada ulazi u završnicu pristupanja. Radna grupa kreirana od strane EU započela je rad na Ugovoru o pristupanju Crne Gore EU. To je velika šansa, ali i velika odgovornost.

Srbiji želimo sve najbolje. Svaka država sama bira svoj put.

Preći u fazu institucionalnog čišćenja

Pad DPS-a trebalo je da označi kraj sistema koji su mnogi opisivali kao zarobljenu državu. Koliko je Crna Gora u međuvremenu zaista uspela da oslabi korupcijske i klijentelističke mreže ili su se one samo prilagodile novim političkim okolnostima?

Milatović: Sistem zarobljene države jeste razbijen. Zapravo, monopol jedne partije nad državom više ne postoji. Pokrenuti su brojni postupci i javnost danas mnogo otvorenije govori o visokoj korupciji, organizovanom kriminalu i zloupotrebi institucija.

Ipak, mreže korupcije i organizovanog kriminala pokazale su veliku sposobnost preživljavanja. One menjaju političke adrese, traže nove zaštitnike, preživljavaju kroz javna preduzeća, javne nabavke, rasprodaju državnih resursa i slabosti pravosuđa. Zato je pad DPS otvorio početak mnogo težeg posla.

Građani su 2020. tražili pravdu, red i institucije koje rade svoj posao. Hapšenja imaju smisao samo kada dobiju zakonit i definitivan sudski epilog. Pravosnažne presude, oduzimanje nezakonite imovine i puna transparentnost biće pravo merilo uspeha.

Crna Gora mora da pređe iz faze političke promene u fazu institucionalnog čišćenja. To znači nezavisno i efikasno pravosuđe, otvorene javne nabavke, kontrolu državnih kompanija i nultu toleranciju na korupciju i partijski uticaj na državne institucije.

Crna Gora između dve snažne identitetske struje

Uprkos uspesima u evrointegracijama, Crna Gora i dalje deluje kao društvo razapeto između dve snažne identitetske struje, crnogorske i srpske. Da li mislite da je Crna Gora uspela da pronađe ravnotežu?

Milatović: Crna Gora još traži punu ravnotežu, ali znamo šta je temelj na kojem se ravnoteža gradi. To je građanska država u kojoj svaki čovek ima pravo na svoje ime, jezik, veru, naciju i sećanje, uz jednaku obavezu da poštuje Ustav, zakone i državne institucije.

Identitetske razlike postaju problem kada se pretvore u sredstvo za političku trgovinu, instrument straha ili sredstvo za prikrivanje korupcije, siromaštva i neodgovornosti. Predugo su se građani pozivali da biraju u koji će identitetski rov da uđu, dok su javni resursi trošeni bez kontrole, obrazovanje uništavano, zdravlje zapostavljano, a mladi odlazili.

Ravnoteža se gradi tako što država pokazuje pravednost prema svakome. Crnogorci, Srbi, Bošnjaci, Albanci, Hrvati, Muslimani i svi drugi građani moraju znati da se njihova prava zasnivaju na Ustavu i zakonu, uz potpunu zaštitu od partijske samovolje. Građanski karakter Crne Gore znači slobodu identiteta i jednakost pred državom.

Naša generacija ima obavezu da identitetska pitanja spusti iz prostora političke ucene u prostor poštovanja. Kada građanin zna da može da živi dostojanstveno, da dobije posao po znanju, da se leči na vreme i da ga institucije štite, tada se i društvene podjele smanjuju. Pravda i razvoj su najbolja politika pomirenja.

Povezanost dublja od svake dnevne polemike

Odnosi Podgorice i Beograda i dalje deluju nestabilno i opterećeno čestim političkim tenzijama. Tome svedoči i odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne dođe na obeležavanje jubileja nezavisnosti Crne Gore. Zašto odnosi dve države ni posle dve decenije nesu uspeli da postanu istinski partnerski i stabilni?

Milatović: Odnosi Crne Gore i Srbije biće u potpunosti rasterećeni dnevne politike kada se potpuno prihvati činjenica da je Crna Gora suverena država, a Srbija sused s kojim želimo najbolje moguće odnose. Poštovanje nezavisnosti Crne Gore je temelj svakog zdravog partnerstva.

Naše porodice, privreda, kultura, jezik, istorija i svakodnevni život povezani su mnogo dublje od bilo koje dnevne polemike. Upravo zato državni odnosi moraju biti mirni, racionalni i zasnovani na međusobnom poštovanju.